Aktuelnosti
28. februar 2018.
AUTOMATSKA OVERA KARTICA ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA I ZA OSTALE OSNOVE OSIGURANjA
Automatska overa kartica zdravstvenog osiguranja (KZO) od danas je omogućena i osiguranicima samostalnih delatnosti (preduzetnici), poljoprivrednicima, sveštenicima, verskim službenicima, inostranim penzionerima, odnosno onima koji primaju penziju ili invalidninu od države sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, samostalnim umetnicima, zaposlenima kod fizičkih lica (koji nemaju PIB) i onima koji obavljaju poslove po osnovu ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazumu o međunarodnoj tehničkoj saradnji. Automatska overa obuhvata i članove njihovih porodica koji se preko njih osiguravaju.
Ovim je država ispunila svoje obećanje i rasteretila praktično sve osiguranike odlaska na šalter filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Prethodno je RFZO u oktobru 2017. već omogućio automatsku overu zdravstvenih kartica za najveći broj osiguranika.
Od tada automatska overa uspešno funkcioniše za osobe angažovane kod poslodavca, korisnike penzije, korisnike novčane naknade preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i članove porodica navedenih kategorija osiguranika, te određene osiguranike iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to decu do 18 godina života, trudnicama i porodiljama, licima koja su starija od 65 godina i drugo. Do sada je uspešno izvršeno 3.041.483 overa kartica zdravstvenog osiguranja.
Novi osnovi osiguranja kojima je od danas omogućena automatska overa odnose se na oko 420.000 osiguranika i članova njihovih porodica.
Informacioni sistem Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje preuzima podatke Poreske uprave o uplaćenim doprinosima, i na osnovu njih automatski vrši overu. Podatak o izvršenoj overi dostupan je na Portalu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, a svi osiguranici, bez obzira na osnov osiguranja, imaju mogućnost da provere overu zdravstvene kartice na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/provera-overe-zdrisp.
Narednog dana od dana overe podaci o overi zdravstvenih kartica su dostupni svim zdravstvenim ustanovama, te osiguranici mogu da ostvare prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Automatska overa zdravstvenih kartica predstavlja komforniji i jednostavniji način overe isprava o osiguranju, s obzirom na to da nije potrebno odlaziti na šalter i dostavljati različitu dokumentaciju. Overa se vrši automatski, samo na osnovu podatka da je dospeli doprinos plaćen.
Februar je bio fantastičan mesec za osnaživanje elektronske uprave u Srbiji, jer smo počeli realizaciju projekta adresnog registra, gde je 30 novih geodeta primljeno u RGZ i počelo da radi na elaboratima, na osnovu kojih će lokalne samouprave doneti odluke o nazivima ulica i kućnim brojevima. Zatim je u projektu „Bebo, dobro došla na svet“, posle Leskovca, Zrenjanina i Loznice, i u Beogradu omogućeno majkama da apliciraju za roditeljski dodatak još u porodilištu. U Beogradu je napravljen i korak više, jer je omogućeno i prijavljivanje za sva lokalna davanja porodiljama grada Beograda.
Da se Srbija približava razvijenim državama Zapada pokazuje i činjenica da će od petka građani naše zemlje moći na sajtu eUprave da sve usluge na tom portalu, poput produženja registracije vozila, plaćaju elektronskim novcem koji je dostupan u Republici Srbiji.
27. februar 2018.
UVOĐENjE DRUGE FAZE PROJEKTA „BEBO, DOBRO DOŠLA NA SVET“
I DO LOKALNIH NOVČANIH DAVANjA GRADA BEOGRADA NA JEDAN „KLIK“
Roditelji novorođenih beba u Beogradu moći će od danas da se prijave elektronski za roditeljski dodatak, kao i lokalna novčana davanja porodiljama koja obezbeđuje Grad Beograd, već iz porodilišta. Nova funkcionalnost informacionog sistema „Bebo, dobro došla na svet“, koji već omogućava upis deteta u matičnu knjigu rođenih, prijavu prebivališta i zdravstvenog osiguranja elektronskim putem – bez odlaska na šaltere različitih državnih institucija, predstavljena je u Ginekološko - akušerskoj klinici Narodni front u Beogradu.
Uvođenju druge faze projekta „Bebo, dobro došla na svet“ u glavnom gradu prisustvovala je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, kao i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić-Dejanović, načelnica Gradske uprave Grada Beograda Sandra Pantelić i sekretar sekretarijata za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević.
Roditeljski dodatak „na klik“ pored Beograda, već je dostupan i u Leskovcu, Zrenjaninu i Loznici. U narednoj fazi biće omogućen u Smederevu, a do kraja septembra meseca i u svim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji. Grad Beograd je otišao i korak dalje, pa je majkama u Beogradu omogućio da se već u porodilištu prijave za novčano davanje porodilji, novčano davanje porodilji za prvorođeno dete i novčano davanje nezaposlenoj porodilji.
Procenjuje se da će uslugu elektronskog podnošenja roditeljskog dodatka koristiti oko 80 procenata roditelja i da će im ona uštedeti dodatnih 150.000 sati, pored 400.000 sati ukupne godišnje uštede vremena koju je roditeljima donela prva faza projekta. Kada na sve to dodamo činjenicu da majke sa prebivalištem u Beogradu više neće odlaziti na šalter, ni zbog lokalnih novčanih davanja grada, onda je ušteda još veća – procena je da se radi oko 16.000 zahteva na godišnjem nivou.
„Druga faza projekta „Bebo, dobro došla na svet“ deo je strategije razvoja elektronske uprave i strategije projekta „Stop birokratiji“, koje su među prioritetima Vlade Republike Srbije“, naglasila je predsednica Vlade Ana Brnabić. „Jednostavnije i poboljšane procedure omogućavaju da država bude efikasan servis, a ne teret građanima i privredi“, istakla je Brnabić i dodala da je reč o efikasnoj, jednostavnoj i besplatnoj usluzi koja je namenjena roditeljima tek rođenih beba, kojima je vreme posebno važno.
„Prikupljanje na desetine dokumenata, plaćanje taksi i obilazak najmanje tri šaltera na kojima roditelji izgube u proseku tri sata, zamenjeni su jednom modernom elektronskom uslugom, koja Srbiju svrstava među retkim evropskim zemljama koje pružaju elektronske usluge na tako visokom nivou“, naglasila je predsednica Vlade.
Sama prijava za roditeljski dodatak i lokalna davanja porodiljama Grada Beograda veoma je jednostavna i oduzima svega nekoliko minuta vremena. Nakon što se majka, koja je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Beogradu, u porodilištu izjasni da želi da svoje dete prijavi elektronskim putem, zdravstveni radnik u sistem unosi podatke roditelja i one koji se odnose na ime, prebivalište i zdravstveno osiguranje novorođenčeta. Zahtev za roditeljski dodatak i loklna novčana davanja porodiljama Grada Beograda podnosi se istovremeno. Pravo na ova lokalna davanja može da ostvari svaka porodilja koja ima prebivalište na teritoriji grada Beograda najmanje godinu dana pre porođaja.
Informacioni sistem „Bebo, dobro došla na svet“ pušten je u rad u aprilu mesecu 2016. godine sa ciljem da roditeljima olakša prve dane života deteta – omogući im da za petnaestak minuta, potpuno besplatno i elektronski završe administrativne poslove, za koje je ranije bilo potrebno nekoliko odlazaka na šaltere i plaćanje različitih taksi. Putem usluge do sada je prijavljeno više od 87.000 beba, a roditelji su u više od 67.000 slučajeva odlučili da iskoriste mogućnost korišćenja usluge po principu „sve na jednom mestu“ i uspešno završe prijavu u matičnu knjigu, prebivalište i zdravstveno osiguranje.
Nova usluga odnosi se samo na roditeljski dodatak koji se isplaćuje iz budžeta države. Lokalne samouprave imaju pravo da u okviru svojih nadležnosti uvode dodatna porodična davanja. Prva jedinica lokalne samouprave koja je svoja novčana davanja porodiljama uključila u informacioni sistem „Bebo, dobro došla na svet“ je Grad Beograd, a sada je na ostalim jedinicama lokalne samouprave da podnesu inicijativu za uključivanje svojih dodatnih usluga Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
27. februar 2018.
Nedelja otvorenih podataka
6. – 11. mart 2018.
Međunarodni Dan otvorenih podataka, 3. mart, kojim se već sedam godina širom sveta proslavljaju dostignuća i mogućnosti otvorenih podataka, ove godine se po prvi put obeležava i u Srbiji. Ovim povodom, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), organizuje Nedelju otvorenih podataka, od 6. do 11. marta 2018. godine.
Pozivamo Vas da nam se pridružite na centralnom događaju u okviru Nedelje otvorenih podataka, konferenciji pod nazivom „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”, koja se održava u utorak 6. marta, sa početkom u 9.30 časova, u Hotelu „Crowne Plaza” (sala Baltik), Vladimira Popovića 10, Beograd.
Na skupu će biti predstavljena nacionalna inicijativa za otvaranje podataka, predloženi zakonski okvir za otvorene podatke, kao i novi skupovi podataka koje su državne institucije objavile na Nacionalnom portalu otvorenih podataka (data.gov.rs), a domaći i strani stručnjaci govoriće o međunarodnim trendovima u oblasti otvaranja podataka.
Posebna sesija biće posvećena otvorenim podacima lokalnih samouprava, gde će biti reči o tome kako gradovi i opštine otvaraju svoje javne podatke i kako to doprinosi unapređenju kvaliteta svakodnevnog života i rada ljudi, privatnih i javnih institucija.
Tokom Nedelje otvorenih podataka biće održan veći broj okupljanja i radionica tehničke zajednice i drugih zainteresovanih. Na ovim događajima, koji će biti održani u Startit centrima širom Srbije, zainteresovani će moći da razgovaraju o politici otvorenih podataka, prioritetima, problemima i potrebama različitih strana u procesu otvaranja podataka, kao i da nauče kako se koriste otvoreni podaci, kako se kombinuju sa podacima iz drugih izvora, kako se analiziraju, vizualizuju i sl.
Raspored svih događaja u Nedelji otvorenih podataka dajemo u nastavku.
Više detalja o skupovima i radionicama u Startit centrima, kao i adrese za registraciju, biće uskoro dostupni na startit.rs/category/dogadjaji.
* * *
Nedelja otvorenih podataka održava se u okviru projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”, koji sprovode Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i UNDP, a podržavaju Svetska banka, Fond za dobru upravu Ujedinjenog kraljevstva (GGF) i Švedska agencija za međunarodnu saradnju (SIDA).
* * *
Preuzmite poziv i program događaja u Nedelji otvorenih podataka.
07. februar 2018.
PREMIJERKA PREDSEDAVALA PRVOM SEDNICOM KOORDINACIONOG SAVETA ZA E-UPRAVU
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala je danas prvom sednicom Koordinacionog saveta za elektronsku upravu, na kojoj su predstavljeni projekti za unapređenje eUprave u Srbiji.
Kako je istakla predsednica Vlade najbolji od tih projekata konkurisaće do kraja aprila za odobrena sredstva Svetske banke.
„Prioritetni projekti biće primenjeni u narednom periodu, s ciljem daljeg sprovođenja suštinskih reformi u digitalizaciji državne uprave, poboljšanja usluga za građane i stvaranju povoljnije poslovne klime za privredu“, rekla je premijerka Brnabić.
Na sednici Saveta su analizirane i najvažnije tačke u sprovođenju strategije razvoja elektronske uprave do kraja 2018. godine, poput primene Zakona o elektronskom poslovanju i Zakona o elektronskoj upravi, različitih sistema elektronskog plaćanja, daljeg razvoja informacionog sistema „eZUP“, kao i postavljanja podataka na nacionalnom Portalu otvorenih podataka.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović predstavio je rad Kancelarije i ukazao na važne tačke u sprovođenju strategije razvoja elektronske uprave do kraja 2018. godine.
Novooformljenim Koordinacionim savetom za eUpravu, koji je formiran da bi se obezbedila primena najviših standarda u uvođenju elektronske uprave, predsedava premijerka Ana Brnabić.
Savet čine i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, predstavnici Kabineta premijera, svih ministarstava važnih za razvoj elektronske uprave, predstavnici nevladinog sektora i tri univerziteta – u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
07. februar 2018.
Privredi neophodno više stručnjaka u IT sektoru
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, tokom obilaska polaznika drugog ciklusa programa prekvalifikacija u IT sektoru, da je potreba naše zemlje da se prekvalifikuje 3.000 kandidata za ovu oblast godišnje, ali da nedostaje kvalitetna obuka.
Brnabić je u prostorijama Beogradskog instituta za tehnologiju – BIT poručila da su, u skladu s tim, hitno potrebne škole i predavači koji će moći da izađu u susret potrebama privrede.
Premijerka je navela da je drugom fazom prekvalifikacija u IT sektoru obuhvaćeno 700 polaznika umesto 900, kako je ranije najavljeno, ali da će čim se stvore kapaciteti početi obuka i za preostalih 200 kandidata.
To je još jedan od pokazatelja potencijala koje Srbija ima, a koje u ovom trenutku ne možemo da iskoristimo. Vlada je sa Nacionalnom službom za zapošljavanje budžetirala sredstva za još 1.500 polaznika koji treba da prođu obuku u ovoj godini, jer potrebe u privredi postoje, ali nam nedostaju kvalitetne škole i predavači, rekla je ona.
Predsednica Vlade je ukazala na to da se oko 35 odsto, od ukupno 100 polaznika koji su u pilot-fazi prošli obuku prošle godine, zaposlilo u IT sektoru.
Investicije u prekvalifikacije vraćaju se u budžet kroz poreze i doprinose nakon 9 do 14 meseci, u zavisnosti od toga kada se ljudi zaposle, što nam pruža mogućnost da nastavimo da ulažemo u projekat prekvalifikacije, naglasila je Brnabić.
Ona je dodala da se za drugu fazu prekvalifikacija u IT sektoru, koja se sprovodi u saradnji sa Beogradskim institutom za tehnologiju, prijavilo 12.000 kandidata i da je od testiranih 8.000, odabrano 900 za program obuke.
Ovaj program postaće primer projekta za zapošljavanje i investiranje u ljude koji su neophodni tržištu, a kojima je potreban posao što se više plaća i predstavlja bolju perspektivu, poručila je premijerka.
Stalni predstavnik UNDP u Beogradu Karla Herši izrazila je zadovoljstvo time što UNDP sarađuje sa Vladom Srbije u programu prekvalifikacija, ističući da Srbija hvata korak sa IT revolucijom, te da je tehnologija klučni element za ekonomski i društveni razvoj.
Ona je ukazala na to da je vrednost pomenutog programa u tome što polaznicima pruža priliku da se nakon obuke zaposle ili pokrenu sopstveni biznis u sektoru u kojem su zarade među najvećim u Srbiji, dok IT kompanijama pomaže da pronađu adekvatnu radnu snagu.
Predavač BIT-a, jedne od devet škola u Srbiji u kojoj se odvija program prekvalifikacije, Marko Aleksić naveo je da je cilj te ustanove, u kojoj se obučava 60 polaznika, da podigne nivo neformalnog IT obrazovanja u Srbiji.
Ideja je da spojimo iskustva iz prakse sa onim što se uči na fakultetima jer ono što nauče na teorijskim predavanjima polaznici direktno primenjuju na svojim projektima, objasnio je Aleksić.
Predstavnik organizacije ''Startit'', koja obučava po 16 polaznika u Zrenjaninu i Subotici, Vladimir Trkulja rekao je da sistem formalnog obrazovanja ne može da podmiri potrebe u IT sektoru, naglasivši da su sve IT kompanije u Srbiji spremne da zaposle ljude koji prođu kvalitetan program prekvalifikacije.
Naš cilj jeste da se ljudi obrazuju u lokalnim sredinama i da se nakon toga tu i zaposle. Jedna od prednosti ovog programa jeste u tome što nudi mogućnost polaznicima da dobiju mesec dana prakse u IT kompaniji, podvukao je on.
Program prekvalifikacije u IT sektoru sprovodi Kancelarija Vlade Srbije za informacione tehnologije i eUpravu, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i UN Programom za razvoj (UNDP).
Obilasku su prisustvovali i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović.
03. februar 2018.
SAMO ČETIRI DANA NAKON ZRENjANINA, ELEKTRONSKA PRIJAVA ZA RODITELjSKI DODATAK OD JUČE I U LOZNICI
Majke novorođenčadi u Loznici od juče, za roditeljski dodatak mogu da se prijave u potpunosti elektronski iz porodilišta. Ova nova funkcionalnost informacionog sistema "Bebo, dobro došla na svet", koji već omogućava upis deteta u matičnu knjigu rođenih, prijavu prebivališta i zdravstvenog osiguranja elektronskim putem – bez odlaska na šaltere različitih državnih institucija, startovala je po prvi put pre samo četiri dana u opštini Zrenjanin, dok je od decembra meseca dostupna i u Leskovcu.
U narednom periodu ova usluga biće omogućena u Beogradu i Smederevu, a do kraja septembra i u preostalim lokalnim samoupravama u Srbiji.
Druga faza ovog projekta deo je strategije razvoja elektronske uprave i projekta Stop birokratiji čiji je cilj smanjenje birokratksih procedura, koji su bili i ostali prioritet ministarke, a sada predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Procenjuje se da će je koristiti oko 80 odsto roditelja, kojima će uštedeti dodatnih 150.000 sati. Prva faza informacionog sistema "Bebo, dobro došla na svet", roditeljima je već uštedela 400.000 sati, što zajedno donosi 550.000 sati uštede godišnje. Usluga je besplatna i namenjena je roditeljima tek rođenih beba, kojima je vreme posebno važno.
Sama prijava za roditeljski dodatak u okviru informacionog sistema "Bebo, dobro došla na svet", veoma je jednostavna i zahteva svega nekoliko minuta. Nakon što se majka, državljanka Republike Srbije sa prebivalištem u Loznici, Leskovcu ili Zrenjaninu, u ovoj fazi projekta, u porodilištu izjasni da želi svoje dete da prijavi elektronskim putem, zdravstveni radnik u sistem unosi podatke roditelja i one koji se odnose na ime, prebivalište i zdravstveno osiguranje novorođenčeta. Zahtev za roditeljski dodatak podnosi se istovremeno. Ime deteta moguće je uneti i na jezicima manjina.
Informacioni sistem „Bebo, dobro došla na svet“ počeo je sa radom u aprilu 2016. godine sa ciljem da roditeljima olakša prve dane života deteta – omogući im da za 15 minuta, potpuno besplatno i elektronski završe administrativne poslove, za koje je ranije bilo potrebno nekoliko odlazaka na šaltere i plaćanje različitih taksi. Putem usluge do sada je prijavljeno više od 80.000 beba, a roditelji su u više od 64.000 slučajeva odlučili da iskoriste mogućnost korišćenja usluge po principu „sve na jednom mestu“ i uspešno završe prijavu u matičnu knjigu, prebivalište i zdravstveno osiguranje.
02. februar 2018.
RADIONICA O OTVARANjU PODATAKA U OBLASTI SAOBRAĆAJA NA NIVOU GRADOVA SRBIJE
Danas je u prostorijama Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu održana radionica o otvaranju podataka u oblasti saobraćaja na nivou gradova Srbije. Radionici su prisustvovale lokalne samouprave a ona je održana u organizaciji Kancelarije za IT i eUpravu i UNDP-a.
Na radionici su predstavljena nacionalna inicijativa za otvaranje podataka, kao i načini na koje otvoreni podaci doprinose kvalitetu života u gradovima, efikasnijim javnim uslugama i lakšoj komunikaciji sa građanima. Takođe, predstavljen je projekat „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“, kao i mogućnosti podrške koje stoje na raspolaganju gradovima u procesu otvaranja podataka.
„Otvaranje podataka u posedu javnih institucija radi njihove ponovne upotrebe strateško je opredeljenje Vlade Srbije, reflektovano u Strategiji razvoja elektronske uprave i Akcionom planu za sprovođenje međunarodne inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji, koje sadrže posebna poglavlja posvećena otvaranju podataka. Osim toga, otvoreni podaci dobili su posebno mesto u ekspozeu predsednice Vlade iz juna 2017. godine“, izjavio je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.
Cilj radionice je da se lokalne samouprave upoznaju sa mogućnostima i značajem otvaranja podataka. Želimo da što više institucija počne da otvara svoje podatke kako bi oni mogli da se koriste u stvaranju novih korisnih rešenja, rekao je Jovanović.
Početkom 2016. formirana je Radna grupa za otvorene podatke, koja okuplja preko 30 državnih institucija i predstavnike nevladinog sektora, privrede, stručne javnosti i međunarodnih organizacija. Tokom 2017. pušten je u rad nacionalni Portal otvorenih podataka (data.gov.rs), a završen je i nacrt pravnog okvira za otvorene podatke, integrisan u Predlog zakona o elektronskoj upravi, koji je usvojen na sednici Vlade 18. januara 2018. Početkom decembra 2017. otpočeo je dvogodišnji projekat „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”, koji sprovodi Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a uz podršku Svetske banke, Fonda za dobru upravu (GGF) Velike Britanije i Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA).
Pogledajte starije aktuelnosti
