Насловна » Отворени подаци » Отворени подаци – отворене могућности за грађане, привреду и државу
ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ – ОТВОРЕНЕ МОГУЋНОСТИ ЗА ГРАЂАНЕ, ПРИВРЕДУ И ДРЖАВУ
1. август 2016.
У последње време доста често се говори о концепту отворених података или „Open Data“. Иако већина зна да се ради о подацима које би Држава требало да отвори, односно учини доступнима, мало ко увиђа прави значај овог концепта и све користи отварања података по саму државу, привреду, али и грађане.
Хајде да за почетак видимо шта су отворени подаци….
Према једној од дефиниција они су „концепт јавно доступних података на начин да свако лице може слободно да их користи и поново објављује, без ограничења од стране аутора или других контролних механизама. Појам “отворени подаци” примењује се од 2008. године и добија на популарности након иницијативе појединих држава да отворе своје податке на порталима попут data.gov, data.gov.uk или data.gov.hr…“ ( Сајт Повереника, http://data.poverenik.rs/otvoreni-podaci)
Међутим, и даље остаје питање : „Због чега је значајно отварати податке?“. Одговор се крије у огромном практичном, економском и креативном потенцијалу ових информација. Једном отворени и преточени у сврсисходне апликације, подаци грађанима олакшавају свакодневицу, а припадницима привредног сектора пословање… заправо, не само да га олакшавају, већ дају снажан ветар у леђа за развијање нових пословних идеја и креативног бизниса. Управо због тога, бројни стручњаци отворене податке називају и нафтом 21. века.
Примера ради, „Бус плус“ једна од најпрактичнијих мобилних апликација у Србији, која грађанима омогућава да сазнају када и на које стајалиште ће пристићи линија неког превоза, направљена је захваљујући отвореним подацима. Кретање возила јавног градског превоза прати се у реалном времену. Резултат тога су бројне уштеде у времену грађана и веће задовољство путника.
Са друге стране, замислите колико би отварање реалтивно једноставног демографског сета података могло да помогне бизнис сектору. Компаније би имале преглед о тачној структури подручја које их интересује – колико у њему има жена, колико деце, колико пензионера, колико факултетски образованих људи… на тај начин би добили сасвим прецизну слику о томе где се и у којој мери налази њихова циљна група. Тако би уштедели новац, време и друге ресурсе, а то је тек један у мору примера.
ОТВАРАЊЕ ПОДАТАКА И ЗАШТИТА ПРИВАТНОСТИ
Међутим, није могуће отворити све податке. На основу постојећих начела постоје обрасци за успостављање равнотеже између потражње за отварањем података и поштовањем приватности.
Затворени подаци су подаци које не би требало делити. Лични подаци о појединцима спадају у ову категорију. Бројни вредни скупови података изводе се из личних података. Док је са једне стране могуће делити збирне и изведене податке, потребно је водити рачуна да се тиме не нарушавају права појединца на приватност и контролу сопствених података, и да се личним подацима управља у складу са најбољим међународним праксама.
Дељени подаци су подаци који се стављају на располагање одређеним корисницима, или за одређене врсте поновне употребе. На пример, телекомуникациона компанија може да омогући приступ јавној управи или истраживачима псеудонимизираној евиденцији телефонских позива како би могли да разумеју друштвене трендове, или јавна управа може да размењује збирну здравствену евиденцију са фармацеутским фирмама ради подршке медицинским истраживањима.
Отворени подаци су подаци који се обезбеђују за неограничену поновну употребу. Ово се углавном постиже тако што се подаци чине машински-читљивим, објављују на интернету. Свако може да користи отворене податке за било шта, у складу са осталим одговарајућим законима и прописима који се односе на одговорно поступање са подацима. Идеја "отворено по дифолту" означава да би ограничења на поновну употребу података требало да су јасно образложена. Уколико не постоје ваљани разлози због чега би одређени подаци требало да буду затворени, или ограничени у оквиру аранжмана за дељење, требало би да буду доступни свима.
ПОДРШКА ДРЖАВА – ЛИДЕРА У ОТВАРАЊУ ПОДАТАКА
Док поједине земље и градови поседују техничке способности, одговарајуће вештине и друштвени капитал да брзо и лако спроведу иницијативе за отворене податке, у другим деловима света капацитети су ограничени, а ресурси малобројни. На онима, који су већ напредовали у свету отворених података, је да обезбеде подршку земљама које желе да искористе све предности података. Међутим, важно је избећи приступ изградњи капацитета по истом обрасцу. Важно је утврдити стратегије које највише одговарају различитим земљама, контекстима и доменима.
Приликом размишљања о екосистему отворених података у погледу понуде и потражње, постоје две одвојене публике на које би иницијативе за изградњу капацитета требало да се усмере. Са једне стране се налази јавна управа, којој може бити потребна подршка при отварању података, односно при укључивању у сопствене токове рада и интерном коришћењу. Са друге, стране потражње су групе које се често називају "посредницима са подацима" и корисници - укључујући актере из цивилног друштва и медија - којима су потребне вештине како би могли да разумеју како да користе податке у свом раду и како да те податке учине доступним јавности. Само ће уз подршку за обе стране овог екосистема отворени подаци испунити свој пун потенцијал.
ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ У СРБИЈИ
Према Глобалном индексу отворених података за 2014. годину, којим се мери отвореност података на глобалном нивоу, Србија се налази на 48. месту од укупно 97 земаља. У првих 20 налазе се Енглеска, Румунија, Индија, Колумбија, Чешка, Уругвај, Немачка и Тајван.
Доступност квалитетних података, управљање и размена у оквиру Владе, као и опште разумевање процеса усвајања политика на основу података, препознати су као кључни изазов за трансформацију Републике Србије у складу са европским административним простором.
Током 2015. године Република Србија предузела је почетне кораке како би променила ову слику, између осталог путем спровођења иницијативе за отворене податке. Недавно усвојена Стратегија развоја електронске управе препознаје увођење концепта отворених података. Као први корак у том смеру, на иницијативу Министарства државне управе и локалне самоуправе (Дирекција за електронску управу), од јуна до новембра 2015. године извршена је Оцена спремности на отворене податке (ODRA) у сарадњи са УНДП и Светском банком.
Налази ODRA указују да Србија може да покрене Иницијативу за отворене податке. Стратегија за развој електронске управе, као и Национални акциони план за партнерство за отворену управу (Open Government Partnership - OGP) у контексту реформе државне управе представљају добар основ, док је у исто време остварен довољан број успеха којима је омогућено брзо покретање низа пилота.
Према налазима ODRA, постојећи правни оквир обезбеђује чврсту почетну позицију, и иако конкретни концепти као што су поновна употреба тренутно не постоје у правном смислу, не постоје ни конкретни инхибитори. Закони у области приступа информацијама, ауторских права и заштите података остављају довољно простора за рад да би се објавили отворени подаци.
Оценом је обухваћен низ државних органа који су спремни да раде са отвореним подацима у циљу повећања делотворности државне управе. Ово је додатно потврђено непосредно након што је УНДП је радио са пилот институцијама - то је довело до првих објављивања скупова података из Управе за јавне набавке, Министарства унутрашњих послова, Министарства просвете и науке, Агенције за заштиту животне средине, као и Агенције за лекове и медицинска помагала.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту личних података објавио је у фебруару ове године свој портал са отвореним подацима, дајући приступ свим подацима које ова независна институција поседује у отвореном облику.
Низ других институција, као што су Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство финансија, Републички завод за статистику, Секретаријат за јавне политике, Агенција за пословне регистре, Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО), исказали су велики интерес да отворе своје податке. Овим се отварају значајне могућности за пилот пројекте већег обима, који би заузврат обезбедили искуство и мотивацију за друге потенцијалне учеснике овог пројекта.
Након ODRA анализе, интересовање за отворене податке значајно је порасло и унутар, и ван Владе. Министарство државне управе и локалне самоуправе изменило је и допунило нацрт Стратегије и Акционог плана за развој електронске управе како би се унели сви главни елементи ODRA препорука. Одлучено је да ће у наредном Националном акционом плану за партнерство за отворену управу нагласак бити на отвореним подацима.
Србија је, у новембру 2015. године, уз УНДП била домаћин 6. конференције држава потписница Конвенције УН посвећене значају отворених података у борби против корупције. УНДП је почетком децембра исте године подржао организацију Хакатона, на којем је на основу сетова отворених података, развијено 11 апликација.
Ове апликације представљене су на првој Националној конференцији посвећеној отвореним подацима, на којој су службеници из врха Владе Србиј јавно поздравили отварање података као кључни покретач развоја и реформи државне управе.
