Naslovna » Otvoreni podaci » Karakteristike i vrste otvorenih podataka
Karakteristike i vrste otvorenih podataka
8. avgust 2016.
U prošlom blog postu prvi put smo pisali o otvorenim podacima. Izneli smo neke od najuobičajenijih i najprihvaćenijih definicija i naveli nekoliko klјučnih prednosti koje država, privredni sektor i građani imaju od otvaranja podataka.
Zaklјučili smo da kada država otvori svoje podatke, oni automatski rade u službi građana kojima olakšavaju svakodnevicu, kao i u službi privrednog sektora kojem pak olakšavaju dnevno poslovanje.
Sa druge strane, država na ovaj način posluje transparentnije – direktno informiše i uklјučuje građane i privredu u svoje aktivnosti i donošenje odluka, i tako učvršćuje odnos poverenja.
Danas ćemo još malo istražiti Open Data koncept - pisaćemo o strukturi i vrstama otvorenih podataka. To će nam pomoći da razumemo koje informacije i kada možemo da otvorimo, kao i u koje svrhe možemo da ih upotrebimo.
Podsetimo, otvoreni podaci su temelј, ili cigle modernog znanja. Oni se pretvaraju u otvoreno i svima dostupno znanje, kada su korisni i upotreblјivi.
Glavne karakteristike njihove otvorenosti su:
- Dostupnost: podaci moraju biti otvoreni u celosti i raspoloživi po realnoj tržišnoj ceni, po mogućnosti dostupni za skidanje (download) sa interneta. Takođe, moraju biti dostupni i u praktičnoj i korisnoj formi.
- Ponovna upotreba i distribucija: podaci moraju biti dostupni pod uslovima koji dozvolјavaju ponovnu upotrebu i distribuciju, uklјučujući i njihovo ukrštanje sa drugim paketima otvorenih podataka. Oni moraju biti i čitlјivi.
- Univerzalno učešće: upotreba, ponovna upotreba i distribucija mora biti omogućena svima – ne sme postojati diskriminacija prema područjima rada, osobama ili grupama. Primera radi, nisu dozvolјena ograničenja na „nekomercijalnu upotrebu“ koja bi sprečila sasvim „komercijalnu upotrebu“ ili zabranila upotrebu podataka u neke specifične svrhe
Koje vrste otvorenih podataka postoje?
Postoje brojne vrste otvorenih podataka, kao što su :
- Kulturni: podaci o radu u oblasti kulture i različitim artefaktima — primera radi, imenima naslova dela i autora — i generalno o kolekcijama galerija, biblioteka, arhiva i muzeja.
- Naučni: podaci koji nastaju kao rezultat naučnih istraživanja, od astrologije do zoologije.
- Finansijski: podaci poput računa Vlade (prihoda i rashoda) i informacija o tržištu (berzama, deonicama, udelima).
- Statistički: podaci iz centara za statistiku, kao što su demografski popisi i klјučni socio-ekonomski indikatori
- Meteološki: brojni podaci koji se koriste da se razumeju i predvide vremski uslovi i klima
- Ekološki: informacije povezane sa prirodnim okruženjem, poput nivoa zagađenja, kvaliteta vode u rekama i morima…
- Transportni: podaci o putevima, rutama i satnicama prevoza
Zbog čega koristiti otvorene podatke?
Zbog čega bi podaci trebalo da budu otvoreni? Odgovor, često zavisi od samog tipa podataka o kojima govorimo. Međutim, postoje neki opšti razlozi, poput:
- Transparentnosti - U demokratskim društvima građani žele da znaju šta njihova Vlada radi. Da bi to postigli, mora im biti omogućeno da slobodno pristupaju podacima i informacijama Vlade, kao i da te informacije dele sa drugim građanima… jer transparentnost, nije samo puka dostupnost podataka, već je i mogućnost delјenja i ponovne upotrebe ovih informacija. Često, da bi građani razumeli neki materijal, potrebno im je da ga analiziraju i vizualizuju. To zahteva da taj materijal bude u potpunosti otvoren - slobodan za delјenje i ponovnu upotrebu.
- Stvaranje komercijalne i socijalne vrednosti - U digitalnoj eri komunikacije, podaci su klјučni resurs za socijalne i komercijalne aktivnosti. Od traženja lokalne Pošte, preko kreiranja pretraživača, pristup podacima je neophodan, a većina njih pripada državi. Otvarajući podatke, Vlada može da pomogne stvaranje novih kreativnih biznisa i usluga koje iz njih proističu, a imaju izuzetnu socijalnu i komercijalnu vrednost.
- Učešće i angažovanje – Većinu vremena građani sa svojom predstavnicima vlasti komuniciraju samo sporadično – neretko to je samo kroz izbore koji se odvijaju svakih četiri ili pet godina. Otvaranjem podataka, oni postaju direktno informisani i uklјučeni u donošenje odluka. Ovaj proces je više nego transparentan – on pomaže u stvaranju aktivnog društva koje neprekidno doprinosi razvoju države.
Za izradu ovog teksta korišćeni su podaci sa https://okfn.org/opendata/ sajta.
