Насловна » Отворени подаци » Карактеристике и врсте отворених података
Карактеристике и врсте отворених података
8. август 2016.
У прошлом блог посту први пут смо писали о отвореним подацима. Изнели смо неке од најуобичајенијих и најприхваћенијих дефиниција и навели неколико кључних предности које држава, привредни сектор и грађани имају од отварања података.
Закључили смо да када држава отвори своје податке, они аутоматски раде у служби грађана којима олакшавају свакодневицу, као и у служби привредног сектора којем пак олакшавају дневно пословање.
Са друге стране, држава на овај начин послује транспарентније – директно информише и укључује грађане и привреду у своје активности и доношење одлука, и тако учвршћује однос поверења.
Данас ћемо још мало истражити Опен Дата концепт - писаћемо о структури и врстама отворених података. То ће нам помоћи да разумемо које информације и када можемо да отворимо, као и у које сврхе можемо да их употребимо.
Подсетимо, отворени подаци су темељ, или цигле модерног знања. Они се претварају у отворено и свима доступно знање, када су корисни и употребљиви.
Главне карактеристике њихове отворености су:
- Доступност: подаци морају бити отворени у целости и расположиви по реалној тржишној цени, по могућности доступни за скидање (download) са интернета. Такође, морају бити доступни и у практичној и корисној форми.
- Поновна употреба и дистрибуција: подаци морају бити доступни под условима који дозвољавају поновну употребу и дистрибуцију, укључујући и њихово укрштање са другим пакетима отворених података. Они морају бити и читљиви.
- Универзално учешће: употреба, поновна употреба и дистрибуција мора бити омогућена свима – не сме постојати дискриминација према подручјима рада, особама или групама. Примера ради, нису дозвољена ограничења на „некомерцијалну употребу“ која би спречила сасвим „комерцијалну употребу“ или забранила употребу података у неке специфичне сврхе
Које врсте отворених података постоје?
Постоје бројне врсте отворених података, као што су :
- Културни: подаци о раду у области културе и различитим артефактима — примера ради, именима наслова дела и аутора — и генерално о колекцијама галерија, библиотека, архива и музеја.
- Научни: подаци који настају као резултат научних истраживања, од астрологије до зоологије.
- Финансијски: подаци попут рачуна Владе (прихода и расхода) и информација о тржишту (берзама, деоницама, уделима).
- Статистички: подаци из центара за статистику, као што су демографски пописи и кључни социо-економски индикатори
- Метеолошки: бројни подаци који се користе да се разумеју и предвиде времски услови и клима
- Еколошки: информације повезане са природним окружењем, попут нивоа загађења, квалитета воде у рекама и морима…
- Транспортни: подаци о путевима, рутама и сатницама превоза
Због чега користити отворене податке?
Због чега би подаци требало да буду отворени? Одговор, често зависи од самог типа података о којима говоримо. Међутим, постоје неки општи разлози, попут:
- Транспарентности - У демократским друштвима грађани желе да знају шта њихова Влада ради. Да би то постигли, мора им бити омогућено да слободно приступају подацима и информацијама Владе, као и да те информације деле са другим грађанима… јер транспарентност, није само пука доступност података, већ је и могућност дељења и поновне употребе ових информација. Често, да би грађани разумели неки материјал, потребно им је да га анализирају и визуализују. То захтева да тај материјал буде у потпуности отворен - слободан за дељење и поновну употребу.
- Стварање комерцијалне и социјалне вредности - У дигиталној ери комуникације, подаци су кључни ресурс за социјалне и комерцијалне активности. Од тражења локалне Поште, преко креирања претраживача, приступ подацима је неопходан, а већина њих припада држави. Отварајући податке, Влада може да помогне стварање нових креативних бизниса и услуга које из њих проистичу, а имају изузетну социјалну и комерцијалну вредност.
- Учешће и ангажовање – Већину времена грађани са својом представницима власти комуницирају само спорадично – неретко то је само кроз изборе који се одвијају сваких четири или пет година. Отварањем података, они постају директно информисани и укључени у доношење одлука. Овај процес је више него транспарентан – он помаже у стварању активног друштва које непрекидно доприноси развоју државе.
За израду овог текста коришћени су подаци са https://okfn.org/opendata/ сајта.
